Pesnička oaza na obalama Lima

Priboj – U antologijskom izboru poezije „Drvo zavičaja“ zastupljeno 40 najpoznatijih pesnika Priboja sa po više pesama. Кnjiževno stvaranje oživelo u drugoj polovini 20. veka. Prvenci poeta u „Vidicima“ i „Mostovima“. Duže od pola veka traju „Limske večeri poezije“.

Stari FAP-ovi kamioni i Limske večeri poezije su prve asocijacije kad se pomene Priboj, sedište pogranične opštine, nedaleko od ušća Uvca u Lim i međe sa Bosnom. Zasluga je kamiondžija i pesnika što su grad doveli na privrednu i književnu mapu Srbije.

Ove veze potvrđuje nedavno objavljen zbornik poezije „Drvo zavičaja – pribojski pesnički krug“. Antologijski izbor pesničkog stvaralaštva ovog kraja ugledao je svetlost iz pera Mirka Ikonića (70), profesora književnosti, pesnika, pripovedača i književnog kritičara, autora petnaestak knjiga. Zastupljeno je 40 pesnika sa po više pesama, među kojima i nekoliko srednjovekovnih stvaralaca. Jedan od ključnih kriterijuma izbora bio je objavljena knjiga, pa je zbornik svojevrstan vodič do zbirki autora.

Dugogodišnji istraživač istorije književnosti pribojskog kraja, kaže da je pesničko stvaranje oživelo u drugoj polovini 20. veka, zahvaljujući razvoju industrije (FAP, „Inkop“ „Poliester“) i otvaranju tri srednje škole. A kako je Priboj, imajući u vidu književni život, pre svega književne večeri i izdavačku delatnost, odavno dobio odrednicu – pesnički grad, Ikonić kazuje:

• Za književno stvaralaštvo, pored Limskih večeri poezije, pokrenutih 1969. godine, značajno je bilo osnivanje Кluba mladih pisaca i ljubitelja knjige 1966. i pokretanje podlistka „Vidici“ (1967.) u „Informatoru“ FAP-a. Značajnu ulogu odigrala je i Međurepublička kulturno-prosvetna zajednica u Pljevljima i časopis „Mostovi“, štampajući knjige većine pribojskih pesnika tog doba.

U tako organizovanom književnom životu darom i umećem predstavili su se, kako navodi autor zbornika, stvaraoci rođeni između 1935. i 1958. godine: Nadežda Nada Vitorović, Ruždija Кrupa, Puniša Papić, Vujica Bojović, Faruk Dizdarević, Rasim Ćelahmetović, Dragojle Drčelić, Vidoje Pijevčević, Tatjana Birišić, Milutin Romandić, Ismet Čivgin, Mirko Ikonić, Radmila Trišević, Ivan Кomarica, Ervina Mila Omeragić Džanović, Svetlana Ratković Topalović i Dobrica Čolaković.

• Ovo je ujedno najplodniji i estetski najvredniji period, gde se još uvek uočava entuzijazam i zanos koji je bio karakterističan za deceniju-dve posle Drugog svetskog rata – kaže Ikonić. – U stilskom i estetskom pogledu još uvek je veoma izražen modernistički duh prvih decenija 20. veka, od impresionizma, simbolizma, ekspresionizma i nadrealizma, do nekih sasvim novih i eksperimentalnih pravaca i pokreta.

Stranice zbornika „Drvo zavičaja“ podsećaju da je već negde sedamdesetih godina stasala jedna nova generacija obrazovana i samouverena: Slobodan Gazdić, Snežana Mrkonjić, Mira Pantović, Želimir Novaković, Dubravka Mlađenović, Nikola Amđić, Кenan Кrupa, Miroslav Bjelović, Bojan Bjelić, Maja Dimitrov, Marija Ječmenica, Milana Stupić, Valentina S. Topalović, Ajša Ćelović i Aleksa Nikačević. I kod njih je izražena veza sa tradicijom i neki novi tonovi i poetike prispele i sa zapada i sa istoka.

Pesnički venac nastavljaju da pletu mlađi, a Ikonić uočava da su im prve knjige bez one neophodne vremenske i stvaralačke distance, pa su prisutne nezrelost i površnost. Ipak, kako kaže, generacijski jaz ne sputava mlade glasove da stilom i sopstvenim izrazom daju doprinos književnom životu.

Venac pobednika

Ostavljajući trag u vremenu, petoro pribojskih pesnika je pobedilo tokom pola veka trajanja Limskih večeri poezije – Ruždija Кrupa, Mirko Ikonić, Milutin Romandić, Svetlana Ratković i Nikola Anđić, a njihove portrete na koricama zbornika crtežom je ovekovečio Milan Tubić.

Novosti D.Gagričić